Bamija

Bamija (Hibiscus esculentus) je povrće koje se kod nas gaji u manjim količinama. U pitanju je biljka kod koje se koriste mlade mahune, svega nekoliko dana nakon oplodnje. Izvorno porklo gde se može pronaći još da rase kao divlja jeste Afrika. Ovo povrće se gaji kao jednogodišnja biljka, a poznato je pod nazivom okra, gombo i grčki rog. Postoji i nekoliko sinonima za latinske nazive pa se povremeno se vodi pod naučnim nazivima Abelmoschus esculentus i Abelmoschus tuberculatus.

Bamija se riprema na više različitih načina, ali se na našim prostorima najčešće koristi kuvana i tek blago barena. U svetu se dosta plodovi bamije suše u hladovini sa promajom ili se stavljaju da se ukisele, međutim kod nas su ove metode čuvanja plodova  bamije manje zasupljene

Izgled

Visina do koje raste biljka bamija jeste od 60 cm do 2 m, u zavisnosti koja se sorta gaji. Međutim najčešće se mogu naći one koje u visinu idu do jednog metra. Kompletna biljka bude obrasla sitnijim dlačicama.

Listovi su dužine do 20 cm, najčešće sa 5 krakova, a ponekad sa 3 ili sa 7. Kao što se i vidi iz latinskog naziva to je neka vrsta hibiskusa pa i cvet veoma liči na cvetove ostalih hibiskusa. Za cvet je karakteristično da traje jedan dan, kada se otvori bude bele boje sa crvenim središtem.

Plodovima se smatraju mahune koje su se tek zametnule, obično se beru 4 ili 5 dana posle cvetanja. U tom periodu bamija spolja više liče na paprike, a iznutra bi se mogli uporediti sa tikvicama. Semenke su bele boje.

Korenov centralni deo se prostire direkno u zemlju dok se bočni sistem korena uglavnom razgrana u površinskom sloju zemljišta.

Gajenje bamije

Pre početka osnovne obrade zemljišta potrebno je obaviti đubrenje sa stajnjakom, a veoma je pogodna da se gaji u plodoredu. Tokom perioda rasta može da se prema potrebi izvrši đubrenje veštačkim đubrivima.

Setva bamije bi se trebala obaviti kada temperatura zemljišta bude oko 15 °C i to stabilno. Ovo je period obično u prvoj polovini maja, kada se bamija seje najčešće ručno. Kao dobra mera se pkazalo to da se seme navlaži pre setve jer će brže da proklija kada se omekša ljuska na njemu. Iako je u pitanju povrće koje voli toplo vreme pri višljim temperaturama usporava svoj razvoj, a na preko 38 °C prestaje sa rastom.

Razmak između redova treba ostaviti na 50 cm i više, a unutar reda  bi trebao biti 25 cm. Kako se usled direktne setve bamije desi da sklop biljaka bude gušći, potrebno je obaviti njihovo proređivanje u redovima.U zemljama gde se proizvode veće količine ovog povrća je popularna i proizvodnja pomoću rasade.

Početak cvetanja se dešava obično dva meseca nakon setve. Bamija ima cvetove koji su sposobni za samooprašivanje, ali i insekti koji posećuju cvetove pomažu u oprašivanju.

Ovo povrće kod nas nije izloženo značajnim napadima štetnih insekata ili bolesti, pa nije potrebno njegovo prskanje radi zaštite. Najveća opasnost za biljke predstavlja mraz, tako da ne treba u proleće žuriti sa setvom.

Berba i skladištenje

Berba bamije se obavlja nekoliko dana nakon cvetanja, sve zavisi od sorte to može biti 3 dana ali i do 8 dana (dužina mahuna od 4 do 9 cm). Potrebno je povesti dosta računa da se ne dozvoli da plodovi prestare jer tada postaju neukusne za spremanje. Berba se obavlja ručno i svakodnevno.

Branje obično počinje početkom juna i potraje sve do početka septembra meseca. Bamija se nakon berbe treba što je pre moguće obaviti skladištenje jer biljka brzo dehidrira. Obično se pakuje u manje posudice koje se mogu dobro zatvoriti poklopcem ili prevući sa folijom da se spreči gubitak vlage. Tako pripremnjeni plodovi bamije se skladište na temperaturi od oko 7 °C.

Prodaja sveže bamije se može obaviti svega nekoliko dana nakon berbe, dok plodovi izgledaju sveže. Kada je u pitanju sušenje kod nas se ponegde primenjuje sistem da se  mahune nanižu i ostave negde gde ima promaje i hladovina je. Na razvijenijim tržištima se više proizvodi bamija suženje plodova se obavlja u sušarama.

Pored toga se obavlja smrzavanje plodova ili se oni mariniraju (ukisele) te se tako kasnije plasiraju na tržište.