Arpadžik je naziv za male glavice luka namenjene za setvu radi dobijanja konzumnog luka. Dobija se sadnjom semena luka u jako gustom sklopu. Koristi se ponegde još i naziv lučica.
Ovo nije široko rasprostranjena proizvodnja jer se ne dobijaju plodovi namenjeni za upotrebu, nego se oni koriste tek nakon toga kao seme.
Ovakav način proivodnje ima svoje stalno tržište, jer proizvodnja luka iz arpadžika (malih glavica) je dosta siguran vid uzgoja crnog luka a i ostalih.
Kako se proizvodi arpadžik
Sam proces proizvodnje počinje sadnom semnena u veoma gustom sklopu. Seme luka se proizvodi od lukova koji su bili dve godine rasli, jer se tek tada na njima razvijaju cvetovi. Cvet luka se još naziva i bik, pa kad se priča u množini kaže se bikovi.
Seme luka može da se čuva dve godine sa malim gubitkom klijavosti, a nakon toga značajno izgubi klijavost. Veoma se često za seme od luka koristi naziv barut.
Vađenje arpadžika se obavlja dok je lišće još zeleno, pa se nakon toga na nivi slaže tako da listovi prekriju glavice i tako ga zaštite od jakog sunca. Jedan rukohvat se postavi na zemlju i to da prati pravac reda, sledeći se postavlja tako da njegovo lišće pokrije glavice od prethodnog rukohvata koji je postavljen.
Neka prosečna veličina tih malih glavica je između 9 i 23mm, sa tim da se dele u par kategorija prema veličini. Pod pojmom gust sklop sadnje se rečuna oko 1000 biljaka po kvadratnom metru, a takovom gustoćom se postiže da same glavice budu male i da drže sazore.
Proizvodnja luka od arpadžika
Setva arpadžika može da se u proleće obavi ranije nego što je slučaj kada se luk sadi iz semena. Preporuka je što ranije da se odradi, a ako to bude odrađeno pre početka marta, vađenje luka se može odraditi u drugoj polovini jula. Razmak na koji se pobada arpadžik unutar reda bi trebao biti oko 8cm, mada to zavisi od toga koja se sorta sadi. Međureni razmak se ostavlja prema tome kako će se raditi obrada kad luk nikne. Arpadžik se pobada na neku prosečnu dubinu od oko 5cm.
Prilikom sadnje treba voditi računa o veličini arpadžika, poželjno je da se nabavi kalibrisano seme. Na taj način se može posaditi iste veličine, a time svi stižu ujednačeno za berbu. Krupniji arpadžik pre stiže za berbu.
Može da se posadi u jesen, tada je proizvodnja usmerena na mladi luk. On se vadi u proleće i kao salata postiže dobre cene na tržištu. Za ovu proizvonju arpadžik se sadi krajem avgusta meseca, tokom septembra i početkom oktobra. Razmak među biljkama u jednom redu može biti manji nego kada se proizvodi luk radi dobijanja glavica, a uglavnom se koristi sorta majski srebrnjak.
Zaštita luka od korova je veoma bitna, jer ako je velika količina korova u njivi zadržava se vlažnost u većoj meri nego je poželjno. To stvara dobre uslove za razvoj glivičnih oboljenja, kao što je plamanjača luka. Da bi se suzbili korovi imaju tri grupe preparata: oni koji se koriste pre setve luka, druga koja se koristi nakon setva a pre nicanja luka, treća grupa su herbicidi koji se koriste nakon toga što luk nikne.
Tema na forumu: