Veliki kupusar (Pieris brassicae) je leptir čije gusenice (larve) pričinjavaju štetu na kupusu i ostalim biljkama iz roda kupusnjača(krstašica). Rasprostranjen je širom Evrope, severne Afrike i Azije, a u poslednjim decenijama primećeno je da se prisutan u Australiji i Novom Zelandu. Osim što se po veličini razlikuje od malog kupusara, ova vrsta ima krila bele boje sa braon šarama.
U našim krajevima je takođe zastupljen jer mu odgovaraju povoljni klimatski uslovi. Poput svog manjeg rođaka, njegove gusenice nagrizaju listove biljke na kojoj obitavaju, dodatno ga prljaju svojim izmetom. Usled toga, dolazi do postepenog uvenuća delova ili cele glavice.
Pored kupusa, gusenioce ove štetočine se nastanjuju i hrane i drugim vrstama kupusnjača. Omiljeni su mu ren, kelj, keleraba, repa, a u određenoj meri i slačica.
Sadržaj
Izgled
Veliki kupusar je leptir čija su krila bele boje sa braon tačkama i flekama na gornjem paru; donji deo je u potpunosti čist i neretko nešto tamnije nijanse. Vrhovi su blago zašiljeni i na njihovim obodima nalaze se tamne šare. Raspon krila je između 45 i 60 mm.
Ženske jedinke ovog leptira na prednjem paru imaju dve tačke, dok mužjaci imaju po jedan ili nekad ni jedan par. Vrh prednjeg para krila deluje kao da je dodatno zašiljen u odnosu na ostale uglove krila koji su jasno zaobljeni.
Gusenice, odnosno larve su maslinastozelene boje, sa blago žutim nijansama po donjem delu tela. Na svakom segmentu sadrže po jednu tamnu pegu, a kompletno su prekrivene retkim bledim dlačicama. Njihova dužina je između 30 i 40 mm pa ih je lako uočiti i prepoznati.
Jaja velikog kupusara su narandžaste boje i po obliku podsećaju na ona koja polaže mali kupusar.
slika sa wikimedia.org
Ciklus razvoja
Ovaj štetni insekt se javlja u dve, a nekad i u tri generacije. Ono što mu najviše pogoduje jeste suša, period kad nema kiša i kada vladaju visoke temperature. Veoma lako i brzo se razmnožavaju u to vreme.
Zimski period provode u fazi lutke koja se u aprilu mesecu transformišu u leptira i izlaze na otvoren prostor. Tokom početnih dana oni iz sebe izbacuju karakterističnu tečnost crvene boje, što se među narodom nekad naziva i krvava kiša. Ova generacija leptira polaže jaja već u maju mesecu na kupusu.
Jaja polažu ih u gomilama od po 30 do 40 komada i uvek se nalaze na naličju spoljnih listova. Svaka ženka može tokom svog života da položi više od 200 jaja.
izvor – wikimedia.org
Tokom maja i juna jaja se razvijaju u larve – gusenice. One se hrane listovima na kojima su se izlegli i to čine velikim intenzitetom, što ostavlja velike posledice po biljku. Krajem juna meseca oni se pretvaraju u lutke, a nedugo potom iz njih izlaze leptiri druge generacije.
Šteta koju pričinjava veliki kupusar
Kada se pojavi veliki kupusar, šteta je verovatno već nastala usled ishrane dok je bio u fazi larve. Pošto je u pitanju vrsta koja se brzo i u velikoj veri razmnožava, njegove gusenice za kratak vremenski period mogu da naprave ogromne probleme. Potrebno je redovno pregledati kupusište da bi se utvrdilo da li i u kojoj meri je prisutna ovaj štetni insekt.
Ukoliko je primećeno da na preko pet odsto površine postoji gusenica velikog kupusara, radi se o napadu velikog intenziteta. Ne treba zanemariti ni stanja u kojima je njihovo prisustvo manje, jer je i jedna larva dovoljna da načini priličnu štetu na biljci.
Ona svojim izmetom dodatno prlja listove kupusa koji su nagriženi, a kako vremenom raste tako se sve više i dublje zavlači u glavicu. Usled toga, ona može biti u potpunosti uništena, naročito ako je temperatura vazduha visoka, što ubrzava pojavu uvenuća.
preuzeto sa wikimedia.org
Zaštita i suzbijanje
Zaštita od velikog kupusara je veoma važna i nju treba sprovesti blagovremeno. Zbog toga je izuzetno bitno nakon svake berbe ukloniti sve ostatke kupusa. Osim toga, kao preventivnu meru treba spomenuti i poštovanje plodoreda, pa isti kupus na istom mestu treba posaditi nakon 4 godine.
Suzbijanje se može izvršiti hemijskim preparatima – insekticidima koji se koriste protiv malog kupusara. Olakšavajuća okolnost je što se mlade gusenice skoro uvek nalaze u neposrednoj blizini jajnih legla, pa se tom prilikom mogu efikasno uništiti i one koje se još nisu izlegle.
Ukoliko se radi o manjim površinama, eliminacija ovih štetočina može da se izvrši i bez upotrebe hemijskih sredstava. Tom prilikom je dovoljno ručno sakupiti larve i uništiti ih van prostora na kojem su pronađene. Osim toga, veoma je korisno imati posađen paradajz u neposrednoj blizini, jer veliki kupusar poput svog manjeg rođaka takođe ne podnosi prisustvo ovog povrća.
Kao alternativno sredstvo može se koristiti i pepeo od drveta. Dovoljno je rastvoriti do dve šolje u 10 litara vode uz dodatak malo tečnog sapuna i tako napraviti rastvor. Ovo tečnošću mogu se posuti biljke na kojima su primećena jaja, gusenica, veliki kupusar kako obleće oko njih ili njegov manji srodnik.
