Žuti grožđani moljac (Clysia ambiguella) je štetni insekt koji štete nanosi na grozdovima, gde se larve ubušuju u bobice. Poznat je još pod latinskim nazivom Eupoecilia ambiguella i pod nazivima žuti grozdov moljac i žuti grožđani smotavac.
Da bi se sprečila šteta u vinogradu treba pratiti let moljca i kad počne sa polaganjem jaja. Sa tim informacijama se može na pravilan način odrediti kada treba izvršiti tretman radi suzbijanja gusenica.
Manje zastupljena mera jeste postavljanje klopki sa feromonima koje ima ženka, one služe da zbune mužjake i time se postiže manji broj oplođenih ženki.
Izgled žutog moljca
Ovaj moljac ima telo žute – smeđe boje, dok se na krilima jasno uočava popreka tamno smeđa pruga. Ona služi da bi se lakše prikrio na vinovoj lozi. Drugi par krila je tamnije sivkaste boje ovičen svetlije po kraju krila, dok je sa donje strane, po stomaku siv. Odrastao leptir ima dužinu od oko 7mm, dok je raspon raširenih krila oko 15mm.
Kada larva izađe iz jaja, dužina joj je oko 1mm. Gusenica doj je mlada bude ružičaste boje, a kasnije dobija zelenkastu boju. Dužina odrasle larve može biti oko 12mm, a glava i deo iza nje su crne boje.
Jaja su eliptičnog oblika veličine 0,7mm. Boja im je po polaganju svetlo žućkasta, a kasnije postaje tamnije crvenkasto smeđe.
Ciklus razvoja
Žuti grožđani moljac ima ciklus razvoja koji je dosta sličan kao sivi (pepeljasti), najbitnija razlika je što ima samo dve generacije godišnje. Prva generacija će se početi pojavljivati krajem aprila, ali će najveće prisustvo biti u maju mesecu. Ciklus je takav da se pojavljuje ranije od sivoga moljca na vinogradu.
Ženke jaja polažu na cvetovima i gusenice koje izlaze se ubušuju u tek zametnute plodove.Broj jaja koja ženka može da položi se kreće oko 80 komada
Usled manje veličine plodova, larve se prebacuju između malih bobica ostavljajući paučinu između njih. To može da posluži kao pokazatelj da su počele neke aktivnosti da treba obaviti zaštitu vinove loze.
slika sa savel-hobi.net
U toku druge generacije larve se manje prebacuju među bobama, jer su većih dimenzija, pa je i količina paučine unutar grozda značajno manja. Leptiri te druge generacije se mogu početi pojavljivati od polovine jula pa da to traje do polovine avgusta.
Zimu provode u formi lutke koja je zakukuljena na pukotinama na čokotima loze ili sličnim mestima u blizini vinograda.
Štete koje prave grožđani moljci su velike jer na mestima koja se oni hrane se omogućava razvoj štetnih glivica koje dodatno oštećuju bobice na grozdu.
Zaštita i suzbijanje
Štete na grožđu kada je u pitanju žuti grožđani moljac su manje u odnosu na one koje pravi sivi (pepeljasti). Suzbijanje se vrši tako što tretiramo vinovu lozu sa insekticidima, pogodan period se određuje pomoću feromonske klopke. Ukoliko se ne koristi feromaonsk klopka, treba pratiti da li će se unutar grozdova primetiti”paučina” pa na osnovu toga delovati.
Jedna od mera koja se preoručuje tamo gde je moguće jeste uklanjanje listova koji su u blizini grozdova. Na taj način se omogučava bolje provetravanje grozda, a istovremeno se omogućavaju bolji uslovi za uspešno prskanje protiv grožđanih moljaca jer je groz bolje dostupan.
Veoma je bitno da se prvi tretman obavi na vreme, jer suzbijanjem gusenica prve generacije se sprečava da se u razvije veliki broj leptira. Na taj način će i broj jaja u drugoj generaciji biti značajno manji.
Obično se tretiranje kombinuje sa nekim prskanjem koje ide sa fungicidma, da bi se ceo posao odradio u jednom prolazu. Radi se aktivno i na razvoju ekoloških sredstava koja će umanjiti populaciju ovog štetnog insekta.
