Sorte maslina

Kada su u pitanju sorte maslina, neka široka podela koja je odomaćena među potrošačima bi bila na zelene i crne. Ovo nije tačna podela jer su zelene masline prosto obrane zelene, dok su crne obrane kad je proces dozrevanja završen.

Maslisna je voćka koja je uglavnom pogodna za gajenje u predelima sa mediteranskom klimom. Globalno je registovano preko 500 sorti, pa se mogu naći i neke kojima delom odgovaraju i uslovi kontinentalne klime.

Prava podela sorti maslina ide prema tome za šta su namenjene. Tako imamo stone i uljane masline. Neka opšta karakteristika je da uljane sorte imaju sitnije plodove sa većim udelom ulja, dok je kod stonih sorti bitno da su plodovi krupni i obično imaju manje prisutnog ulja..

Najveći broj sorti maslina potiče iz Šanije, Francuske, Italije i Hrvatske, a ima ih i sa severa Afričkog kontinenta. Pored onih tradicionalnih koje se gaje vekovima aktivno se radi i na selekcionisanju novih.

Najčešće sorte maslina

• Istarska bjelica – se karakteriše srednje krupnim plodovima, prosečna težina je 4 grama. Cenjena pri proizvodnji ulja i koristi se za konzerviranje. Potrebni su joj oprašivači. U dobroj meri je otporna na rak masline i paunovo oko.
• Slivnjača – poznata još pod nazivima simijaca i šlivnjača. Ona je uglavnom rasprostranjena po ostrvima na hrvatskom primorju. Ima oko 18% ulja pa se koristi i kao stona sorta ali i za proizvodnju ulja.
• Oblica – ima plodove koji mogu varirati po veličini u zavosnosi od uslova. Kada je sve u redu budu srednje krupni sa oko 6 grama. Za nju se vezuje alternativna rodnost, a može da se koristi za konzerviranje kao i proizvodnju ulja. Za oprašivače joj preporučuju sorte masline Picholine, Ascolana Tenera, Drobnica, Lastovka, Levantinka.
• Levantinka – izrazito mediteranska sorta, prosečna težina plodova je srednje krupna oko 4,5 grama. Potrebni su oprašivači, mada kao sorta ima i dobar postotak samooplodnje. Cvetovi su grupisani zajedno po 20 komada, a plodova bude 3 do 5 u proseku.
• Lastovka – ima plodove srednje veličine, 3 grama. Kad sazore crne su boje i imaju odličan postotak ulja. Ime nije dobila po ostrvu, nego po izgledu svojih listova na stablu. Koristi se za proizvodnju maslinovog ulja. Solidno podnosi sušnije periode tokom leta.
• Velika lastovka – je manje zastupljena varijacija lastovke. Mada se ovaj naziv u nekim krajevima koristi i za neke druge varijetete maslina.
• Žutica – veoma je cenjena jer sadrži veliki procenat ulja, preko 25% i nalazi se u grupi samooplodnih maslina. Spada u vrste koje su poreklom sa Balkanskog poluostrva. Međutim ima određene sklonosti ka alternativnoj rodnosti.
• Buža (Buga) – plodovi su težine od 3 grama, a koristi se za dobijanje ulja i za konzerviranje. Osetljiva je na bolesti masline. Potrebne su dodatne sorte radi boljeg oprašivanja.
• Marazola (Moražola) – Sorta iz hrvatske, malo slabije otporna na niže temperature, ali joj je plus što je samooplodna.
• Hajiblanca – ima plodove srednje veličine, oko 3,5 grama. Dobro se pokazala u prostorima sa jačom kontinentalnom klimom. Zahteva malo kvalitetnije zemljište.
• Pendolino – je maslina koja se upotrebljava za preradu u ulje, a plodovi su prosečne težine 2,5 grama. Dosta se koristi u drugim zasadima kao oprašivač, ali i sama daje bolje rezultate ako ima drugih sorti za poboljšavanje oprašivanja cvetova.

• Crnica – gaji se radi dobijanja ulja, a zahteva dodatne vrste masline koji služe kao oprašivači. Veličina plodova je u proseku srednja sa masom od 4 grama.
• Drobnica – sorta masline sa sitnijim plodovima čija se težina prosečno kreće oko 2,5 grama. Koristi se za proizvodnju ulja i karakteriše je to što je samooplodna, a cenjena je da se koristi kao oprašivač u zasadima drugih sorti. Dodatni plus je dobra otpornost na sušu.
• Carolea – Gaji se prema jugu Italije, upotrebljava se i za proizvodnju ulja i konzervisanje. Veličina plodova je krupna sa masom oko 6 g. Delimično je samooplodna, ali zahteve određeni broj drugih sorti maslina u zasadu radi oprašivanja.
• S. Agostino (Sant’Agostino) – se odlikuje velikim plodovima koji imaju oko 8,5 grama u proseku, te spada u stone vrste maslina. Osetljivija je na niske temperature, te na to treba obratiti pažnju.
• Frantoio – ima sitnije plodove masline – 2,5g, a upotrebljava se za proizvodnju ulja. Zahvaljujući redovnoj rodnosti pod ovom se sortom povećavaju površine. Potrebni su oprašivači.
• Dužica – prema nekim izvorima poreklo vuče od Oliva di Ccrignola. Poznata i pod lokalnim nazivima Talijanka, Duška, Krfkinja, Barakokula. Naziv je dobila po obliku plodova koji su veoma krupni sa 9 grama i izduženog su oblika. Obavezno je da se posade oprašivači u masliniku, delimično je samooplodna, ali se ne treba na to osloniti.
• Santa Catarina – ima velike plodove koji su u proseku 7 grama. Veoma je raširena u središnjem delu Italije.
• Cipressino – plodovi su veličine oko 3 grama, a koristi se za preradu u ulje. Zahteva dodatne oprašivače. Ima određenu otpornost na rak masline. U literaturi se navodi da je to samooplodna sorta.
• Coratina – gaji se u Italiji uglavnom u okolini Barija. Koristi se za proizvodnju ulja, masline prosečno imaju težinu oko 4 grama sa dobrim postotkom ulja. Potrebni su joj duge sorte radi boljeg oprašivanja. Pogodna je za mašinsku berbu.
• Giarraffa – je stona sorta maslina i gaji se radi konzerviranja.
• Buharica – se ne nalazi kao priznata sorta u hrvatskoj, međutim postoji veliki broj zasada, posebno na ostrvu Braču. Veličina plodova je srednja sa težinom od 4,5 g.
• Leccino – prema nekim podacima ovo je najraširenija sorta na svetu. Masline su srednje krupne sa težinom od 4 grama u proseku i upotrebljavaju se za proizvodnju ulja. Spada u grupu maslina koje imaju raniji period dozrevanja.
• Pižolina (Picholine) – sorta je poreklom sa Afričkog kontinenta. Veličina maslina je u proseku oko 4 grama. Koristi se i naziv
  Marocane picholine.
• Ascolana Tenera – Italijanska sorta koja je veoma cenjena zbog krupnih plodova -oko 8,5 grama. Pri rastu se pokazala da solidnije podnosi niže temperature. Koristi se isključivo za konzerviranje. Potrebni su joj oprašivači.
• Plominka – je sorta lokalnoh karaktera, gaji se uglavnom u Istri.
• Itrana – manje je zastupljena sorta, plodovi su srednje veličine sa težinom od 4 grama. Koristi se podjednako za preradu u ulje i kao stona voćka. Potrebni oprašivači.
• Nocellara etnea – vrsta maslina koja spada u stone sorte. Težina plodova je oko 7 grama i nalazi se u grupi krupnih.

Ovde smo nabrojali samo neke sorte maslina, vi trebate odabrati koja je vama zanimljiva. To pre svega zavisi od tržišta i šta ono traži, kao i uslove gde planirate da posatite masline.