Sorte kruške

Na našim prostorima sadnja većih površina pod kruškama nije preterano česta, uglavnom se posadi nekoliko voćki na okućnici. Međutim potražnja za kruškama, iako manja u odnosu na neko drugo voće, ipak je stalno prisutna kod kupaca.

Podela krušaka bi se mogla obaviti na nekoliko osnova. Prva bi bila po vremenu dozrevanja na letnje ili jesenje. Takođe tu je i podela na one za upotrebu u svežem stanju ili na drugu grupu koja je bolja za dalju preradu.Takođe i prema valičini i obojenosti zrelih plodova.

Potrebno je obratiti pažnju jer velika većina krušaka zahteva dodatne sorte kruške u sklopu istog zasada radi boljeg oprašivanja. Ovi oprašivači naravno trebaju imati podjednako vreme cvetanja kao i glavna sorta.

Najčešće sorte krušaka

Ovde ćemo nabrojati najčešće sorte krušaka koje se mogu naći na našim prostorima. Prilikom nabrajanja nismo vodili računa da to bude po nekom redosledu.

• Abate Fetel (Abata, Abbe Fetel) – kruške su krupne (oko 190g). Boja je zelena i sa vremenom prelazi u žutu.Vreme dozrevanja je krajem devetog meseca i početkom desetog. Može se brati u dva prolaza zbog dužeg i neujednačenog dospevanja plodova za branje.
• Aleksandrija (Alexander) – veličina zrelih plodova je krupna (oko 180g). Boja je zelena koja polako prelazi u smeđu. Vreme dozrevanja je druga polovina devetog meseca.
• Boskova bočica (Beurré Bosc, Boškova tikvica, Kajzerica) – plodovi su veoma krupni (oko 230g) Boja je zelekasto-smeđa i sa zrenjem postaje smeđa. Nakon branja se dosta dugo može čuvati. Vreme dozrevanja je prva polovina oktobra meseca.
• Beure hardi (Beurré Hardy, Hardijeva maslovka) – veličina podova je srednje krupna (oko 160g) Boja plodova je smeđe zelena. Vreme dozrevanja je kraj osmog i početak devetog meseca.
• Butira (Butirra, rana moretinijeva) – veličina zrelih plodova je srednje krupna (oko 15g), a boja zelenkasto-žuta sa rumenilom sa osunčane strane. Vreme zrenja je polovinom jula meseca.
• Druardova – plodovi su veoma krupni. Vreme dozrevanja je polovina desetog meseca.
• Etruska (Etrusca) – veličina plodova je srednja  (oko 140g). Boja krušaka jeste svetlije zelena mešano sa smeđe žutom.Vreme dozrevanja je prva polovina juna meseca.
• Citronka (Kiferova, Limonka) – veličina plodova je pko 18g pa se smatraju srednje krupnima. Boja je zelena koja postepeno sveli i u vreme zrenja prelazi u žutu. Vreme dozrevanja je tokom desetog meseca.
• Junska lepotica (Bella di Giugno) – plodovi ove kruške su sitniji (oko 70g). Boja je svetlije zelena koja sa osunčane strane prelazi u žutu sa dosta rumenila. Vreme dozrevanja je druga polovina šestog meseca. Fino podnosi transport nakog branja.

• Julska šarena – kruške su srednje veličine. Boja poda je zelenkasta sa rumenilom sa osunčane strane. Vreme dozrevanja je u drugoj polovini jula meseca.
• Jeribasma (Jerbasma, Vodenjača) – plodovi su krupniji (oko180g). Boja je zelenkasta sa određenim brojem smeđih tačaka. Vreme dozrevanja je krajem septembra meseca. Nakon branja solidno podnosi transport.
• Lubeničarka (Bostanka) – plodovi su sitniji, a karakteriše ih svetlo rozo meso ploda. Plodovi su zelene boje sa dosta crvenila. Vreme dozrevanja je početkom avgusta meseca.
• Košija rana (Coscia) – plodovi ove kruške su srednje veličine (oko 95g). Boja je zelenkasto žuta, može imati sa strane koja je bila okrenuta suncu nešto rumenila. Vreme dozrevanja je tokom jula meseca.
• Karmen (Carmen) – plodovi sukrupniji (oko200g). Boja plodova je zelenkasta sa delom rumenila. Vreme dozrevanja je početkom avgusta. Nakon branja se dobro može očuvati nekoliko meseci u odgovarajućem skladištu.
• Šampionka – veličina plodova je krupna (oko 250g). Boja je zelena sa malo svetlo smeđe, a u vreme kada zori pojavi se malo crvenila sa strane koja je bila okrenuta prema suncu. Nakon berbe se nije pokazala dobro za neki duži transport, preporučuje se kao stono voće i za preradu.  Vreme dozrevanja je u prvom delu septembra meseca.
• Karamanka – Plodovi kod ove sorte krušaka su srednje krupni (oko 140g). Mada ima kruškolik oblik na površini ima određene kvrge, što daje napravilan izgled u određenoj meri. Boja plodova je zelena sa nešto crvenila sa osunčane strane. Vreme dozrevanja je krajem sedmog i početkom osmog meseca.
• Klapov ljubimac (Clapp’s Favorite, Klapovka) – Plodovi su srednje veličine (oko 160g). Boja je zelenksata sa nešto rumenila kada dozori na jednom delu. Vreme dozrevanja je sredinom osmog meseca.
• Kaluđerka (Poire de Curé, Pastorčica) – veličina zrelih krušaka je krupna (oko 200g). Boja je zelenkasta koja sa dozrevanjem prelazi u slamnato-žutu. Vreme dozrevanja je prvi deo oktobra meseca.
• Konferans (Conferance) – plodovi su krupni (oko180g). Plodovi su zelenožute boje sa nešto smeđih fleka. Vreme dozrevanja je krajem septembra meseca i  početkom oktobra.
• Karamut (Crna kruška, Crnica, Tepka, Tepača, Vinogradarska kruška) – plodovi su sitni. Boja plodova je žuto zelenkasta, kada sazori postaje tamnije smeđa.Vreme dozrevanja je početkom destog meseca.
• Krasanka (Passe crassane) – plodovi su kod ove sorte veoma krupni (oko 270g). Osnovna boja je svetlije zelena koja sa približavanjem branja krušaka dobija tamnije smeđe tačke po površini. Vreme dozrevanja je u prvoj polovini novembra.
• Norma – Vreme dozrevanja je druga polovina jula meseca
• Santa Marija (Santa Maria) – plodovi su krupni (oko 170g). Boja zelena i sa zrenjem prelazi u žutu sa dosta rumenila na osunčanoj strani. Vreme dozrevanja je u avgustu mesecu.
• Takiša (Takusa) – plodovi su sitniji, boja im je zelenkasto-žućkasta sa prilično crvenika ka sazori. Vreme dozrevanja je deseti mesec. Nije pogodna za duže čuvanje.
• Trevuška – plodovi su srednje krupni (oko 140g). Boja je žuta se nešto rumenila na osunčanoj strani. Vreme dozrevanja je u prvoj polovini 8 meseca.
• Viljamovka (Williams) – plodovi su veoma krupni (oko 230g). Boja je zelena koja polako dobija žute nijanse i nešto crvenila sa osunčane strane. Vreme dozrevanja je tokom avgusta meseca.
• Crvena viljamovka (Red Bartlett) – plodovi su krupni (oko 180g). Boja je u crvenim nijansama sa različitim intenzitetom. Vreme dozrevanja je druga polovina osmoga meseca.

Neke ređe sorte krušaka

Nashi (Naši, Azijska, Japanska kruška) – ovo je naziv za čitav niz sorti. Kod nas se pojavljuju: Chojuro, Kosui, Nijisseiki, Shinko, Shinseiki. Ono što je karakteristično za sve sorte je da svojim izgledom podsečaju na plodove jabuke.

Kako je u pitanju dosta veliki niz sorti krušaka, tako i vreme njihovog dozrevanja se kreće od početka aprila pa sve do kraja septembra. Zato kada vam neko spomene Nashi krušku, obavezno se raspitajte koja je sorta u pitanju.

Ove sorte karakteriše veća otpornost na uobičajne bolesti krušaka na ovim prostorima, kao i na dejstvo štetnih insekata.

Stubaste kruške

U poslednje vreme se na tržištu mogu naći sorte stubastih krušaka, uglavnom se sade na okućnicama. Visina glavnog stabla je retko višlja od 2,5m. Obratite pažnju prilikom kupovine, postoji dosta prevara.

• Safir – plodovi su srednje veličine, žute boje sa nešto rumenila.Vreme dozrevanja je tokom letnjih meseci.
• Dekor – ova sorta ima dva varijeteta koja se razlikuju prema boji ploodva, ima sa žutim kruškama i crvenkastim. Vreme dozrevanja je druga polovina osmoga meseca.

Ukoliko planirate da podignete ozbiljniji voćnjak sa kruškama preporučujemo da se raspitate kod stručnjaka šta oni preporučuju. Nemojte se oslanjati samo na promotivne materijale iz rasadnika ili na savete trgovaca.