Sočivo (Lens esculenta) je jednogodišnja biljka koja spada u red mahunarki i za nju je karakteristično da ima najkraći period kuvanja da bi se pripremila za ljudsku ishranu. Po izgledu najviše podseća na grašak, sa tim da ima samo 1 ili 2 zrna u mahuni.
Realno na terenu se veoma malo gaji, mada postoji tržište za plasiranje plodova. Razlog zašto se malo gaji je upotreba starijih sorti koje daju umerene prinose, dok bi novije sorte sa kvalitetnom agrotehnikom dali značajno veće prinose. Ova je biljka poznata i pod nazivima: leće, rogačica, soćivica i soška.
Izgled
Biljka sočivo raste do visine od 60 cm najčešće, listovi se nalaze parno složeni na preteljci koja se završava viticom. Listovi su najčešće na granama raspoređeni paralelno jedan naspram drugoga, mada kod nekih mogu biti raspoređeni i naizmenično.
Seme je smešteno u mahunama, uglavnom jedno ili dva zrna. Sama mahuna je maljava po svojoj površini. Boja zrna je najčešće smeđa ili zelena, dok se mogu naći i narandžasta, crvena, žuta i crna. Sočivo može imati oblik zrna okrugao ili ovalan. Nakon kuvanja se ne može primetiti neka velika razlika među različito obojenim vrstama sočiva.
Cvetovi su mali i karakterističnog izgleda za mahunarke, a mogu biti bele, plavičaste i ružičaste boje. U zavisnosti od sorte cvetovi se mogu nalaziti pojedinačno ili u manjim grupama. Koren je razgranat, ali ne prodire duboko u zemlju.
Postoji podela na sitnosemene sorte (prečnik semenki 3 – 6 mm) i na krupnosemene (seme prečnika 6 – 9 mm).
Gajenje sočiva
Plodored je obavezan kad se priča o proizvodni sočiva. Kao dobre predkulture mu se navode šećerna repa i krompir, a ponovna setva na istoj parceli trebala bi da se ponovi najranije tek nakon 5 godina. Kiselost zemljišta bi trebala biti pH između 6,0 i 6,5.
Setva treba da se obavi na rastojanju od 12 – 15cm između redova (uskoredna). Prilikom osnovne obrade zemljišta se đubrenje stajskim đubrivom rasi samo na jako slabim zemljištima. Nakon osnovne obrade kod koje plug treba da ide do dubine od 25 cm, brazde treba ostaviti otvorene tokom zime.
Priprema zemljišta pred setvu treba biti što kvalitetnije i to do dubine od 8 cm, a nakon setve sočiva se pristupa valjanju. Seme se polaže na dubinu od oko 5cm prilikom setve koja se obavlja obično u martu mesecu.
Na našim prostorima se sa semenom sočiva meša seme ječma, preporuka je da ide oko 20 kg ječma po hektaru. Razlog za to je što ječam omogućava stabljikama sočiva da se drže uspravno tokom rasta.
Pošto slabije podnosi stajnjak, biljka sočivo treba da se đubri veštačkim đubrivima i ako je moguća navodnjavati jer slabije podnose sušu. Razlog zašto je ovo potrebno obavezno izvoditi je koren koji se razvija plitko u zemljištu.
Berba i skladištenje
Berba sočiva može da predstavlja izazov jer ova biljka nema ujednačen period sazrevanja. Mahune koje sazore uglavnom pucaju a zrna koja su zrela ispadaju iz njih. Ova zrela zrna sočiva nisu dobra jer se trebaju jako dugo kuvati, dok sa druge strane ako se prerano ubere, ta zrna se smrežuraju gubeći vlagu i takođe nisu dobra za prepremu kuvanjem.
Pravo vreme za početak berbe sočiva jeste kada su mahune pri dnu biljke smeđe boje, a one koje su višlje na stabljici budu žute boje. Obično se čeka da dve trećine mahuna budu zrele i tada se pristupa žetvi.
Biljke se nakon košenja obično ostavljaju na njivi par dana da se dodatno osuše i tek tada se nose kući. Prilikom slaganja otkosa na njivi treba voditi računa da to ne bude u predebelim slojevima jer se može u nekim situacijama pojaviti plesan.
Ukoliko se berba obavla pomoću kombajna, broj obrtaja vršilice treba da se spusti na približno oko 600 u minuti.
Pre nego se biljka sočivo uskladišti potrebno je najčešće da se zrno dodatno osuši i da se obavi zaštita od žiška. Vlaga u zrnu bi se trebala spustiti na nivo ispod 12%.
Tema na poljoinfo:
