Prolećna sovica

Prolećna sovica (Euxoa temera) je leptir koji štete pravi uglavnom na šećernoj repi, soji, suncokretu, crvenoj detelini, krompiru i raznom povrću. Zapravo preciznije je reći da gusenica pravi probleme, a ne odrastao insekt.

U samom startu se uglavnom mogu primetiti na korovskim biljkama, tek u kasnijoj fazi prelaze na ratarske kulture. Tokom sezone se razvija samo jedna generacija. Spada u grupu podgrizajućih sovica.

Šteta se na biljkama može uočiti tokom druge polovine aprila i u prvoj polovini maja meseca. U regionu se ovaj štetni insekt još naziva proljetna sovica.

Izgled insekta

Leptir ima dva para krila čiji je raspon oko 32 mm. Dužina tela je oko 18mm. Ima dve jasno izražene antene na glavi.

Boja tela varira od bele do sive i svetlo smeđe, sa velikim brojem simetričnih nepravilnih šara. Drugi par krila je jednobojan smeđo sivkaste nijanse..

Gusenice u završnim fazama razvoja imaju dužinu od 4 cm, sivo smeđe je boje. Kada spadnu sa biljke ili kada se dodirnu skupljaju se u kolut.

Prolećna sovica ima jaja koja su glatke površine i žućkaste su boje. Lutka je smeđe crvenkaste boje sa dve manje izrasline u formi trogla.

Životni ciklus

Zimu provodi u ostatcima jaja, a pojavljuju se u proleće. Gusenica se razvija približno dva meseca i tokom tog perioda se više puta presvlači. Tokom prve faze razvoja najviše se larve zadržavaju na korovima, dok se u kasnijem periodu prebacuju na poljoprivredne kulture.

U zavisnosti od vremenskih uslova tokom 6 ili 7 meseca se ukopavaju u zemllju na dubini oko 5 cm. Prosečno vreme koje će provesti zakopani je 45 dana. Pred kraj jula meseca prave čauru u kojoj će ostati dok se ne pređu u fazu lutke.

Leptiri lete tokom jesenjeg perioda i vreme njihovog života je oko 15 dana. Ovi leptiri su polno zreli i hrane na suncokretu i sličnim biljkama.

Ženke nakon sparivanja jaja polaže u zemljište. Iz jajeta se gusenice relativno brzo izlegnu, ali celu zimu provedu na tom mestu. Obično se jaja polažu na ugarenim njivama ili zapušteno zemljištu. Jedna ženka može položiti oko 400 jaja kada su uslovi odgovarajući.

Mere zaštite

Broj gusenica se gleda uglavnom tokom meseca aprila i maja, a za ocenu se uzima koliko je štetočina primećeno po jednom kvadratnom metru zemljišta. Potrebno je posebnu pažnju obratiti kada se primeti jedan insekt, a u slučaju da su dva na m2 potrebno je dejstvovati.

Deo štetočina mogu da unište prirodni neprijatelji, a odeđenu štetu im nanose i entomofagne gljive. Stanje leptira se može pratiti pomoću svetlosne klopke, jer su u pitanju noćni insekti i preko dana je teže ih primetiti.

Pre bilo kakvog hemijskog tretiranja posavetovati se sa stručnim licem.