Sorte šljive

Na našem tržištu su u ponudi mnogobrojne sorte šljive, jer je to jedna od omiljenih voćki. Klimatski uslovi za uzgoj sasvim odgovaraju, a nakon dozrevanja plodovi se mogu plasirati sveži ili da se koriste u preradi. Latinski naziv šljive je Prunus domestica. Većina sorti zahteva da u voćnjaku bude još nekih radi boljeg oprašivanja.

Pored podele na one za stonu upotrebu i na drugu grupu sorti koje su namenjene preradi  šljive se dele na još načina. Navešćemo podelu prema obliku plodova i njihovoj boji.

•  – Mirabele – ima sitnije okruglaste plodove, koštica se uglavnom odvaja. Sami plodovi su uglavnom žute boje
•  – Renklode ili okrugle šljive – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubičastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice. Za njih se koristi naziv ringlovi u nekim krajevima.
•  – Jаjаste šljive – plodovi su izduženog oblika. Boja pokožice im je tamnija, čvrstog mesa i oštrih vrhova koštice.
•  – Ovаlne šljive – imaju neujednačenu boju kao i veličinu plodova.
•  – Cepаče ili plаvice – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava. Ovaj tip se veoma ceni za stonu upotrebu ali i za industrisku preradu. Dobar primer je sorta Požegača.
•  – Jаpаnske šljive – hibridi japanskih sa evropskim i američkim šljivama.

Pored odabira sorte šljive bitno je i šta se koristi kao podlova. Najčešće podloga je dženarika (Prunus myrobalana/cerasifera) sa tim da kod nas ima dosta varijacija na terenu. Pored toga dosta se koristi bela šljiva, trnošljiva, mirabela, ringlov. Čak i podloge su selekcionisane, a ovde ćemo navesti neke: Myrobalana 29 C, Myrobalana B, Julijanka A, Pixy, Tetra, Penta, Marijanka GF 8-1 i još mnoge druge.

Od svih načina prerade najpoznatiji je pravljenje rakije od šljiva. Ovde treba napomenuti da nisu baš sve sorte pogodne za ovu namenu, te se kod stručnjaka treba raspitati pre nabavke sadnica ili gotovih plodova.

Najčešće sorte šljiva na ovim prostorima.

Ovde ćemo navesti najčešće sorte, ali bez nekog specijalnog redosleda ili grupisanja. Pre same kupovine sadnica obavezno se dodatno informišite o osobinama sorte koju planirate da uzmete.

• Čačanska lepotica – jedna od najcenjenijih sorti šljiva kod nas, priznata je 1975 godine a selekciju su odradili dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić. Plodovi za branje dospevaju krajem juna i početkom avgusta meseca. Prosečna težina plodova se kreće od 30 do 40 grama. Koštica se dosta lako odvaja od mesa ploda. Plodovi su dobro čvrsti i solidno podnose transport nakon berbe.
• Čačanska rodna – ima plodove malo manje od proseka, težina je oko 32 grama (ako prerodi plodovi mogu biti značajno manji). Veoma cenjena šljiva na našim prostorima. Dobro se pokazala kao sveže voće, ali i za preradu.  Spada u sorte šljive čiji su plodovi spremni za berbu u drugoj polovini avgusta.
• Stenli (Stanley) – poznata je kao Stenlej ili pod imenom Stenlejka. Veličina šljiva je u proseku srednja sa težinom od oko 38 grama. Plodovi dozrevaju krajem osmoga meseca i dobro podnose transport nakon branja. Velika prednost joj je to što ima dobru otpornost prema šarki.
• Aženka (Prune d’Agen) – poreklom je iz Francuske gde se gaji u uslovima umerene klime. Plod je jajasto okruglast, od mesa ploda se koštica odvaja lako. Cenjena je kao sorta za sušenje i upotrebu u svežem stanju (nije beš cenjena za rakiju). Za berbu dozreva krajem avgusta.
• Valjevka – cenjena je kao stona sorta. Plodovi su srednje veličine (u slučaju kada prerodi mogu biti i sitniji), a veliki plus joj je dobra otpornost na šarku. Šljive ove sorte za berbu stižu u drugoj polovini 8 i početkom 9 meseca.
• Požegača – poznata i pod nazivima mađarska, bistrica i čitlovka. Ova sorta ima veoma kvalitetne plodove, a takođe postoje određene varijacije po kvalitetu. Po veličini plodova spada u one sa sitnijim, čija težina je u proseku oko 20 g. Ima ih sa masom od 13 grama na jednom stablu,  pa do onih sa težinom u proseku sa nekog drugog stabla od 26 g. Spada u sorte šljive koje se nazivaju cepače, a problem je što je veoma osetljiva na šarku.

• Blue free – meso ploda je žuto-zelene boje, oblik je eliptično okruglast. Za berbu šljive stižu krajem osmoga meseca.
• Felicija – poznata pod nazivom Grose felicija. Veličina šljiva je oko 60 grama u proseku. Najviše se koristi kao stona sorta, ali i za rakiju. Koštica se sasvim lepo odvaja od mesa. Može da se bere u drugoj polovini avusta.
• Talijanka (Italian prune) – Plodovi šljive su srednje veličine. Koštica se dosta dobro odvoji od ploda. Bere se u septembru mesecu.
• Čačanska rana – veoma je cenjena kao stona sorta šljive a veliki plus joj je što dozreva početkom jula meseca. Težina plodova se kreće od srednje veličine do krupne. Oblik je jajasti i plodovi su blago izduženi. Sočni su, imaju dobar ukus i čvrstoću. Dobro podnose transport nakon berbe. Koštica se dobro odvaja od ploda.
• Rutgešteter (Ruth Gerstetter) – poznata i kao Rut geršteter i Geršteterova. Problem može predstavljati ranije cvetanje, pa je ugrožena od poznih prolećnih mrazeva. Oblik šljive je blago izduženo okruglast i dozreva tokom jula meseca.
• Herman (Herman) – Veoma rana sorta šljiva jer je spremna za berbu početkom jula meseca. Veličina im je srednje krupna, a ukus dobar, plodovi su čvrsti. Uglavnom je cenjena kao sveže voće.
• Šumadinka – poznata i kao Crvena ranka, Darosavska, Crvenjača. Veličina plodova je sitnija sa prosečnom težinom od oko 20 g.  Veoma cenjena kao sorta za pravljenje rakije.
• Timočanka – Šljive su okruglaste, a po veličini spadaju u krupnije. Spada u sorte šljive koje se veoma cene kao stono voće i dosta dobro podnosi transport nakon branja. Plodovi ove sorte počinju da se beru u prvoj polovini avgusta.
• Kaliforniska plava (California Вluе) – plodovi su okruglasti, ljubičasto plave boje i krupniji po veličini. Po pokožici se nalazi voštana presvlaka. Dobra kao stono voće i solidno podnosi transport.Plodovi dozrevaju krajem jula meseca.
• Čačanska najbolja – selekcionisana u Čačku. Ima srednje krupne plodove, košnica se lako odvaja od mesa ploda. Veoma dobro podnosi transport nakon berbe. Berba se obavlja u drugoj polovini avgusta.
• Čačanski šećer – plodovi su srednje krupni, dobrog ukusa i ima malu košticu. Preporučuje se kao sorta čiji plodovi imaju odličan ukus kada se osuše. Vreme dozrevanja bude u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra.
• Hanita – poreklom iz nemačke i selekcionisana je krajem prošlog veka. Ima duži period dozrevanja, pa se branje može obaviti u nekoliko prolaza oko polovine avgusta.  Šljive su srednje krupne, plave boje i imaju dobar ukus. Samooplodna je sorta, to je plus.
• Prezident (Prezident) – nije preterano raširena, ona se uglavnom koristi kao oprašivač. Plodovi su veoma krupni i okuglasto su eliptičnog oblika. Sočna je i ima dobru aromu. Šljive se mogu brati u prvoj polovini septembra.
• Ruska džanarika – poznata i kao ruska šljiva (žuta i crvena). Cenjena je jer nema potrebe za velikim merama zaštite, interesantna je za organsku proizvodnju. Plodovi su okrugli, žute boje povremeno sa crvenilom. Veoma sočna sa dobrim ukusom. Nespada među klasične sorte šljive.

Ovde ćemo navesti i sve sorte koje je selektovao Institut za voćarstvo iz Čačka i koje su priznate. Neke smo opisali napred, a neke su novije i tek treba da se dokažu na terenu.

• Čačanska rana
• Čačanska najbolja
• Čačanska lepotica
• Čačanska rodna
• Čačanski šećer
• Valjevka
• Jelica
• Valerija
• Mildora
• Timočanka
• Boranka
• Krina
• Pozna plava
• Zlatka
• Nada
• Divna
• Petra

Klase ubranih plodova

Kada je u pitanju selekcionisanje šljiva nakon berbe, one se dele u tri kategodije. To su šljive ekstrа kvаlitetа, I kvаlitetа i II kvаlitetа. Ovo odvajanje klasa se obavlja tokom branja, svako kasnije prebiranje plodova dovodi do njihovog oštećivanja i kidanja peteljki. Ovo ne zavisi od toga koje su sorte šlive.

• Ekstra klasa – ovi plodovi moraju biti ujednačeni po veličini i boji, obavezno se na njima nalaze čvrsto pričvršćene peteljke, nerspuknute i bez drugih nedostataka. Dozvoljeno je da u pakovanju do 5% plodova budu bez peteljki. Što se tiče dimenzija plodovaone moraju biti veće od proseka za sortu kojoj pripadaju.
• I klasa – kada su u pitanju šljive I klase trebaju biti ujednačene po veličini, obliku i boji, njihova berba se obavlja ručno. Unutar pakovanja je dozvoljeno da do 10% polodva se razlikuje po obliku i boji od karakteristika sorte. Na deklaracijama koje prate ovu klasu je obavezno da se navede naziv sorte.
• II klasa – šljive II klase su one koje ne ispunjavaju uslove za ekstra ili I klasu. Međutim imaju odlike svoje sorte i zadovoljavajući minimum kvaliteta. U jednom pakovanju se može naći najviše 10% šljiva sa oštećenjem površine ploda od bolesti, štetočine ili mehaničkih, ali ta oštećenja ne smeju biti veća od jedne četvrtine ploda.

Na kraju još jednom da posavetujemo da prilikom kupovine sadnica šljiva se dobro informišete o osobinama sorte (da li trebaju dodatni oprašivači i koji su to). Sadnice šljive kupujte na proverenom mestu i obratite pažnju u kakvom su fizičkom stanju sadnice prilikom preuzimanja. I naravno jesenja sadnja voćki je bolja nego ona u proleće.