Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je štetni insekt koji se uobičajno nalazi na području mediteranskih zemalja, sada se zbog promene klime pojavljuje i na našim prostorima u većem broju. Najviše su pogođeni zasadi šljive i višnje na jugu Srbije, mada se nalaze u izvesnom broju i na Fruškoj gori.
Kao najtemeljnija mera jeste uklanjanje zaraženih voćnjaka u potpunosti i podizanje novih zasada. Potencijalni problem mogu predstavljati i zapušteni voćnjaci. Ukoliko se posumlja da se u njima nalazi žilogriz problematična stabla obavezno ukloniti i probati kontaktirati vlasnika da iskrči sve voćke.
Sadržaj
Osnovno o žilogrizu
Ova štetočina napada koštičavo voće višnja, trešnja, šljiva, kajsija i breskva su najviše ugožene. Žilogriz je bio prisutan u dužem vremenskom periodu na ovim prostorima, međutim tek u zadnjih desetak godina voća prijavljuju veće štete.
Jedan od razloga može biti povećanje temperature i godine sa malo padavina, dok se drugi razlog to što su se za suzbijanje žilogriza pre koristila jača hemiska sredstva. Istovremeno se i povećao broj zapuštenih voćnjaka koji su izvori čirenja u velikom broju.
Pored ovde navedenog insekta latinskog naziva Capnodis tenebrionis postoji još jedna vrsta insekta koja se na terenu naziva žlogrizom jer pravi slične štete na stablima. Ta druga vrsta se još naziva šiljokrilac, a negov latinski naziv je Perotis lugubris Fab.
Izgled
Odrastao žilogriz je dužine od 20mm do 30mm, tamno sive do crne je boje. Tvdokrilac je, boja u predelu vrata je sive boje i ima sitna ispupčenja.
Žilogrizova larva ima specifičan izgled koji se ponekad naziva topuzasti oblik. Ima jasno izražena usta crne boje dok je ostatak tela bledo žute boje. Mogu da narastu do dužine od 7cm.
Jaja žilogriza su bele boje i imaju ovalan oblik. Dužina im je 1-1,5mm. Larve iz položenih jaja izlaze nakon 10 do 20 dana u zavisnosti od vremenskih uslova.
Ciklus razvoja
U proleće ženke počinju tokom marta meseca da se hrane na travama, a u periodu kad krenu voćke počinje najčešće hraniti na višnji. Nakon sparivanja sa mužjacima, ženka jaja počinje polagati početkom juna meseca. Mužjaci nakon što oplode ženku ugibaju.
Jedna ženka može položiti od 200 do 350 jaja u jednoj sezoni.Toliki broj jaja uspe se razviti jer ženka ih polaže parcijalno u zemlju. Tokom sezone jajašca žilogriza se razvijaju i sazrevaju unutar ženke i kad se razvije određeni broj, ženka se spušta na zemlju i polaže ih. Nakon toga se vraća na stablo nastavi sa ishranom i nakon nekoliko dana kad sazori novi broj jajašaca, ona se opet spušta na zemlju i ponovo polaže taj deo jaja. Taj period zna potrajai do tri meseca.
žilogriz slika
Mesto gde će smestiti jaja jeste deo korenovog vrata na voćki ili u zemljište oko voćke ali ne dalje od 30cm. Kada se larve izlegu, brzina njihovog razvoja traje do 2 godine nakon čega prelazi u fazu lutke i potom u odraslog insekta.
Žilogriz zimu može provesti u obliku larve ili kao odrastao insekt. Da bi se suzbijanje žilogriza uspešno organizovala, potrebno je znati kako ide ciklus razvoja i kada treba preuzimati akcije.
Zaštita i suzbijanje
Zaštita voćnjaka od kada je u pitanju žilogriz je dosta zahtevno. Najbitnije je shvatiti da postoji problem, jer će se prvo primetiti da pojedine voćke malo slabije napreduju. Kako je u pitanju manji broj voćaka i one samo pomalo zaostaju u rastu voćari to obično pripisuju drugim razlozima. Tek kada voćka se skroz osuši, tad se pregledom pronalaze larve ispod kore i u korenu. Veoma se često midli da je početku za slabljenje stabla odgovorna monilija.
Suzbijanje žilogriza se obavlja uništavanjem ženki da bi se sprečilo polaganje jaja. Takođe je moguće obaviti suzbijanje jaja u zemljišti oko voćaka uz pomoć zemljišnih insekticida. Pre te aktivnosti zemljište oko voća treba isfrezirati, tako ukloniti travu i samo zemljište usitniti.
Zaštita stablakada u njega ne uđe larva žilogriza se može obaviti korišćenjem određenih sredstava sa zemljišnim insekticidom. ta sredstva omogućavaju insekticidu da se u zemljištu dobro veže za korenov sistem voćke i dejstvuju na površini korena. Ovim načinom se mogu uništiti i manje larve koje su se razvile unutar korena.
Uništavanje većih larvi na žalost nije moguća, one se dublje ukopavaju unutar korena i stabla. Kada iscrpe koren mogu preći i u deo stabla iznad zemlje do visine od oko 12cm.
Drugi način zaštite od žilogriza je tako što će se poprskati listovi voća, a ženeke će ishranom to sredstvo uneti u sebe. Na taj način će se sprečiti krajni razvoj jajašaca u ženki. Ženke će i takva nezrela jaja ići da polaže u zemlju bliz voća svakih nekoliko dana, ali se iz njih neće izlegati larve.
Kad su u pitanju mlađa stabla, ispod njih se mogu postaviti folije i zatim se odrasli insekti stresu sa voćke. Potom se brzo sve to saspe u kantu sa vodom i ide na sledeće stablo. Ovom metodom se smanjuje broj odraslih jedinki, ali naravno ne može se svaki žilogriz ukloniti sa voćnjaka.
Kao preventivni vidovi borbe se preporučuje uklanjanje zapuštenih voćnjaka koštičavog voća jer se u njima nalazi jezgro razvoja ovog štetnog insekta. To predstavlja opasnost za sve voćnjake koji se nalaze u blizini. Navodnjavanje voćaka takođe doprinosi manjim mogućnostima za razvoj ovog štetnog insekta, pa se i ono navodi kao dobar način za suzbijanje žilogriza.
Tema na forumu:
