Na našim prostorima je dud prilično prisutna voćka, međutim nije se radilo na njegovoj selekciji. Iz tog razloga ne postoje ni neke sorte duda koje bismo mogli ovde navesti. Ovo voće se može razmnožavati reznicama, kalemljenjem ili setvom iz semena.
To nikako neznači da je svejedno za šta ćemo se odlučiti prilikom sadnje. Ovde ćemo probati da predstavimo neke stavke koje bi mogle biti interesantne onima koji se odluče za sadnju duda.
Mogućnosti prerade dudova su prilično velike, koristi se za sokove i pekmeze. Međutim proizvod koji je najpoznatiji od duda jeste rakija, dudovača. U najmanjoj meri je zastupljeno sušenje plodova, takozvanih dudinja.
Šta se najčešće može naći
Opis sorti kod nas u rasadnicima izgleda ovako otprilike
- Beli dud (morus alba)
- Crni dud (morus nigra)
- Crveni dud (morus rubra)
slika sa wikipedia.org
Ipak se može naći ponegde na navedene određene sorte duda: Kinriu, Vratza 18, Vratza 24, Kokuso 21, Kokuso 27, Miaoli No. 1, 46C019, Travis, Džonson, Stubs, Blek bjuti, AGM. Ovo je samo kratak spisak sorti sa raznih strana sveta.
U nekom narednom periodu će se sigurno neke od ovih sorti pojaviti na našem tržištu. Brzina kojom će se to razvijati zavisi od mogućnosti prerade i razvijanja kapaciteta za preradu.
Ovde treba spomenuti i ukrasnu formu Morus alba L. ‘Pendula’. Žalosni dud se polako pojavljuje u većoj meri jer je dekorativna biljka pri uređenju vrta. To je posledica porasta interesovanja za hortikulturu.
Žalosni dud pruža nekoliko opcija, prva je da grane budu skoncenrisane u jednom nivou i spuštaju se prema dole. Druga je opcija da se naprave dve krošnje, na različitoj visini i da se njegove grane upliću. Naraste u visinu do 5 metara.
Spomenuli smo da se dud može razmnožavati iz semena, ali takva stabla treba samo koristiti kao osnovu – podlogu. Na nju treba kalemiti grančice sa stabala koje imaju kvalitetne plodove Tako se ne dobijaju prave sorte duda, ali će omogućiti dobijanje dudova sa kvalitetnim plodovima.
