Mušmula (Mespilus germanica) spada u manje poznato voće koje se gaji na načim prostorima. Gaji se uglavnom na okućnicama, vilendicama ili po koje stablo posađeno na voćnjaku. Ukus je takav da ga ljudi veoma vole ili im se ne sviđa, malo ih je između.
Da bi se postigao dobar rod potrebno je da se koriste podloge. Često se za tu namenu bira dunja MA i BA-29, ali se koriste sejanci dobijeni iz semena mušmule i glog.
Kada su u pitanju sorte mušmula tu ih ima desetak koji se spominju, ali aktivno u rasadnicima se uglavnom nude tri. To su Domaća, Rojal i ponegde holandska krupna.
Ovo je šteta jer kad se povremeno pojavi u velikim marketima, cena bude prilično visoka. Sad što se tiče plasmana voća na taj način, to je malo komplikovanija priča, ali sam spomenuo da bi je trebalo možda razmotriti kada se radi diverzifikacija voćnih vrsta koje će se gajiti.
Mušmulu ne bi trebalo mešati sa drugim voćem koje ima isto ili slično ime, kao što je na primer oskoruša ( Sorbus domestica). Oskoruša ima i totalno drugačije plodove, ali se na terenu nazivi te dve voćke ipak često mešaju.
Najčešće sorte mušmula kod nas
- Holandska krupna
- Domaća mušmula
- Sans pepins
- Plovdivska
- Royal (kraljevska mušmula)
- Krim
- Nottingham
- Macrocarpa
- Mađarska
Japanska mušmula
Ova voćka nosi još naziv i nešpola, a latinski naziv je Eriobotrya japonica. U pitanju je zapravo zimzelena vrsta voća. Što se tiče izgleda ima formu razgranatog žbuna ili kao neko niže drvo.
Nema nikakve prave veze sa redovnom mušmulom (Mespilus germanica).
Plodovi imaju prečnik oko 4 cm, a za berbu stižu tokom zime. Boja plodova se kreće od žute i narandžaste do rumene.
