Pepelnica vinove loze

Pepelnica (Uncinula necator) je bolest koju na vinovoj lozi izaziva glivica. Za razliku od plamenjače koja zahteva toplo vreme sa određenom količinom vlage, za razvoj pepelnice nije neophodno prisustvo vlage.

Ova bolest vinove loze je donesena na Evropski kontinent u 19 veku, a odatle se dalje proširila na Aziju i Australiju. Prvo je zabeležena na vinogradima u blizini Londona, a posle se proširila po celom kontinentu. Najbrže se širila u području koje je blizu Sredozemnog mora jer joj pogoduje toplo vreme.

Simptomi pepelnice

Kompletan zeleni deo vinove loze je podložan napadu. Pepelnica vinove loze se uglavnom može prvo primetiti na listovima i peteljkama, na kojima stvara sivkast sloj.

Listovi mogu da budu zaraženi u bilo kojoj fazi razvoja. Mladi listovi lakše propadaju usled infekcije, koja može biti izražena i na licu i naličju lista vinove loze. Ti mlađi listovi se kovrdžaju i nakon toga se osuše. Pepelnicina pojava na listovima se može shvatiti kao najava da se može jača infekcija proširiti.

Na grozdovima se najviše ispoljava šteta koju nanosi pepelnica vinove loze. Ovde se bolest može raširiti nakon cvetanja pa sve do promene boje kod bobica. U fazi kada bobice imaju oko 3mm kompletan groz se može prekriti sivkastim prevlakom. Bobe  u periodu nakon početka zaraze zaostanu sa svojim razvojom, a kada počne period aktinog rasta te bobice pucaju.

Ubrzo nakon pucanja boba grožđa, na tom mestu se počinju razvijati gljivice koje prave dodatne probeleme. Na taj način se stvara potencijalno žarište dodatnih bolesti koje se mogu proširiti.

To pucanje bobica je uz sivkaste prevlake koje se pojavljuju karakteristično za pepelnicu. Nakon završetka aktivnog rasta značajnije štete mogu da nastanu na krupnijim stonim sortama vinove loze, jer se na bobama pojave smeđi delovi (ožiljci) koji umanjuju vrednost takvog grožđa na tržištu.

Ciklus razvoja

Pepelnica vinove loze prezimi (u obliku Kleistotecija) na stablima čokota ili na otpalom materijalu u vinogradu. Važniji ičešći  način kako prezimljavaju jeste kada prezimi u pupoljku jer se tako zaraza brže širi. Ovako sa pupoljaka se bolest počinje širiti kada temperatura pređe 6°C.

U proleće se razvijaju spore koje se se aktiviraju nakon kišnog vremena i izbacuju askospore koje se šire po vinogradu. Prvi znaci širenja su slabiji i događa se često da prođu nezapaženo. U situaciji kada su nosioci bolesti prezimili unutar pupoljka, svi listovi koji se iz njega u prvoj fazi budu razvijali biće zaraženi.

Taj prvi period širenja počinje sa pojavom prvih listova u vinogradu i traje malo duže od mesec dana. Askospore nakon toga zarazu prenose na zelene dijelove vinove loze, nakon perioda inkubacije pojavljuju se brojne oidije koje dovode do sekundarne infekcije.

Glivice se ne razvijaju unutar ćelija kao kod plamenjače, nego na površini zelenih delova. Za biljku se kače posebnim sisaljkama i na taj način se hrane, te usled toga biljka počinje delimično da zaostaje u razvijanju. Kada se glivice pepelnice razviju intenzivno na listu, dobija se taj izgled da postoji siva prevlaka.

Najpogodnije vreme za razvoj pepelnice na vinovoj lozi jeste kada je temperatura od 25°C do 28 °C. Na višim i nižim temperaturama se ova bolest sporije razvija i širi po vinogradu.

Veoma bitna stavka je da za razvoj konidija nije potrebna veća vlažnost i usled toga je uobičajno da se širenje pepelnice odvija i za vreme sušnog perioda. To razvijanje u sušnom periodu sporije napreduje. Pravi problem jeste kada se tokom infekcije desi jedan dan sa jakom kišom, a nakon njega usledi nekoliko lepih dana sa suvim vremenom. Tada se može očekivati ubrzani razvoj i brže pepelnicino širenje po vinogradu.

Suzbijanje pepelnice i zaštita vinove loze

Preventiva kod zaštite vinove loze bila bi u startu odabir sorti koje su otpornije, to su američke sorte kao i neke koje su nastale ukrštanjem sa američkim sortama. Takođe je preporuka da se uklone veliki listovi koji se nalaze uz grozdove. Sa tim ulanjanjem se povećava provetravanje i  istovremeno se omogućava da se zaštita prskanjem obavi na kvalitetniji način.

Pepelnica vinove loze se najbolje suzbija fungicidima i neophodno je menjanje praparata za svako prskanje. Ne samo promene po proizvođačima, nego i prema načinu kako deluju. Takođe se koriste kombinacije fungicida i preparata na bazi sumpora. Može da se obavi zaprašivanje i sa sumporom u prahu, na taj način se postižu dobri rezultati kada je u pitanju zaštita vinove loze po toplom i suvom vremenu. Ali povesti računa da je temperatura pri zaprašivanju u opsegu od 15°C pa do 30°C.

Postoji 5 faza kada bi trebalo preventivno obaviti prskanje radi zaštite:

• kada su mladice oko 6cm
• period uoči cvetanja
• nakon završetka cvetanja
• tokom zatvaranja grozda
• menjanje boje na bobama

Ovo je samo okvirno kada treba obaviti zaštitu, jer se to sve mora prilagoditi situaciji na terenu. Mogu se čuti priče o problemima sa prskanjem u vreme oko cvetanja, ali treba imati na umu da su štete tako nastale manje od onih koje nastaju ukoliko se zaštita ne obavi na vreme pa se infekcija raširi.

U drugom delu vegetativne sezone se preparati za pepelnicino suzbijanje  mogu mešati sa onima koji su na bazi bakra, da se istovremeno deluje i sprečava plamenjača na vinogradu. Ali nikako ne čekati taj period, pred cvetanje da bi se počelo sa zaštitom jer se pepelnica uspešno počinje razvijati pre plamenjače.

Preporuka je svakako da se posavetuje sa stručnjacima koji mogu da preporuče najbolja sredstva za dati period.