Monilija

Monilija napada sve vrste koštičavog i jabučastog voća, a ti napadi su podeljeni na dve vrste:

• Monilia laxa – kada se suše cvetovi, grane i grančice
• Monilia fructigena – kada se pojavljuje trulež na plodovima

Ovo je svakako jedna od najopasnijih bolesti koji se pojavljuju u voćnjaku, brzo se može proširiti. Zato je neophodno kad se primeti na voćnjaku da se zaraženi delovi voća kompletno uklone.

Grane koje su se počele sušiti treba odseći do 30 ispod osušenog dela pošto se bolest širi kroz srž. Taj deo izgleda normalno spolja, mežutim unutar njega se nalazi izvor dalje infekcije.

Simptomi monilije

Mada ova bolest napada koštičavio voće (breskva, kajsija, šljiva, trešnja, višnja, marela) i jabučasto voće (jabuka, kruška, dunja) može se reći da je za koštičavo karakteristično da dolazi do propadanja cveta i mladih grančica, a u slučaju jabučastog voća dolazi do truleži plodova.

Simptomi se javljaju kada biljka procveta i nakon toga dolazi do sušenja određenog broja cvetova. Dešava se da manje iskusni voćari ovu pojavu pripisuju mrazu, međutim za razliku od propadanja cvetova od mraza gde se svi cvetovi osuše i propadnu, ovde je situacija da dolazi do propadanja samo dela cvetova. Kroz cvetove se bilest širi na granu koja se nalazi ispod i ukoliko je u pitanju mlada grana ona se takođe suši kao cvet.

Trulež plodova se može uočiti po karakterističnim  tamnim flekama na plodovima koje se koncentrično šire dok ceo plod ne dobije smeđu boju. Po toj smeđoj površini se mogu pojaviti bele jastučaste naslage, koje se raznose vetrom i šire dalje infekciju. Do infekcije ploda dolazi kroz rane koje nastaju nakon pucanja ili delovanjem štetnih insekata.

Monilija na voću

Simptomi monilije su kod svih voćaka slični, ali ćemo da napišemo i ponešto posebno za svaku.

• Monilija višnje uzrokuje sušenje mladara, nakon što se bolest preko cvetova proširi u njih. Jako je opasno kada se zaredom ponovi nekoliko godina sa kišom u periodu cvetanja višnje, jer to dovodi do neprestanog slabljenja voćke.
  
• 

  slika sa wikimedia.org

• Monilija trešnje je izražena kod cvetova, dok je u manjoj meri vidljiva na plodovima. Preko cvetova se prenosi na mlade izdanke koji se nakon infekcije suše. Kod plodova trešnje se širi trulež plodova kroz rupe koje ostaju iz trešnjine muve.
• 

  slika – plante-doktor.dk

• Monilija šljive može biti odgovorna za sušenje cvetova i mladih grančica (mladara), ali takođe može biti prisutna i trulež plodova šljive. Kod šljive se ta trulež plodova dobro može videti jer plodovi nisu sitni i rastu u manjim grupama. Usled te grupisanosti plodova bolest se lako prenosi između njih, a dobre uslove stvaraju i štetni insekti kao što je na primer šljivin smotavac..
• 

  preuzeto sa omafra.gov.on.ca

• Monilija breskve je veoma specifična jer breskva počinje da cveta u periodu kada se završava cvetanje kajsije. Iz tog razloga ukoliko su obe voćke u blizini može doći do širenja zaraze sa kajsije na breskvu. Kod breskve takođe može i trulež na plodovima da bude jako izražena kao posledica oštećenja na plodovima koja su napravili štetni insekti, a ta oštećenja pogoduju širenju zaraze.
  
• 

  preuzeto sa pnwhandbooks.org

• Monilija kajsije nije toliko zastupljena jer ova voćka cveta među prvim, međutim ukoliko vremenski uslovi budu povoljni može se desiti veliko širenje. Obično se obave dva tretmana i bolje je tretirati kada je cvet otvoren, nego čekati da uđe u fazu precvetavanja.
  
• 

  sa sajta agf.gov.bc.ca

• Monilija jabuke je uglavnom izražena u formi truleži plodova. Pojava zaraze na plodovima se prvo vidi kao malo područje tamno smeđe boje, međutim vremenom se proširi na celu voćku i postaje pretnja za sve ostale jabuke na tom stablu.
  
• 

  slika wildmonty.co.uk

• Monilija kruške je malo manje uočljivo neko kod jabuke, a simptomi su veoma slični. I kod kruške se uglavnom simptomi zaraze pojavljuju na plodovima.
  
• 

  monilia kruške

• Monilija dunje – ovde bolest ima jednu specifičnost a to je sušenje mlade grančice u periodu cvetanja što izaziva Monilia linhartiana. Pored toga dosta često se pojavljuje na dunji i trulež plodova, dok je sušenje cvetova i mladara manje izraženo.
• 

  slika sa rootsimple.com

Ciklus razvoja

Monilia preko zime opstaje u zaraženim granama ili u zaraženim plodovima koji su ostali na voćnjaku preko zime. Zaražene plodove nazivamo još i mumije zbog specifičnog izgleda. Bolest se u proleće razvija u formi askospore i konidije koje se potom vetrom raznose po voćnjaku. Pored vetra moniliju prenose i insekti.

Konidije su ipak mnogo češće od askospora pri širenju zaraze i nanose više štete. Najbolje se simptomi vide kada se zaraze otvoreni cvetovi na voćkama, do zaraze može doći i još dok su cvetovi zatvoreni ili u fazi ranog odmetanja ploda. Nakon infekcije cveta sa monilijom, patogen nastavlja da se preko cvetne drške širi prema mladici uzrokujući i njeno sušenje.

Bolest se na voćnjacima slabo javlja ukoliko je tokom perioda cvetanja lepo vreme, suvo i da ima vetra. Međutim godine sa dosta padavina dovode do boljih uslova za razvoj, pa je u takvim godinama bolest jače izražena. Ukoliko se bolest proširi do jačih grana ili čak i stabla, može se pojaviti izbijanje smole na kori dreveta i mala je verovatnoća da će ta voćka opstati.

Zaštita i prevencija

Prva stvar jeste prevencija, pre svega u uklanjanu zaraženih grana i plodova iz voćnjaka pred zimu. Takođe se dobrim orezivanjem mogu stvoriti uslovi za brže provetravanje krošnje i na taj način za brže uklanjanje viška vlage sa voćke. Uklanjanje sasušenih plodova (mumija) bi trebalo da se obavlja i tokom sezone koliko je moguće jer su ti plodovi izvor zaraze. Međutim zbog položaja na voćki i zaklonjenosti lišćem neki se mogu videti tek sa početkom zime na stablu.

Ukoliko se tokom vegetaciji odlučite za uklanjanje zaraženih grana, potrebno je rez napraviti oko 30cm od mseta gde se vidi da se grana suši. Veoma je poželjno da se nakon svake odrezane grane odradi dezinfekcija pribora za rezanje. Mesta na kojima smo sekli se mažu sa kalemarskim voskom ili nekim sličnim materijalom za zaštitu. Sve odrzane grane je potrebno odmah po rezanju prikupljati i nakon završenog posla odneti sa voćnjaka i zapaliti.

Prema stepenu koliko su cvetovi otvoreni odlučuje se sa kojim će se preparatima radi zaštita voća. Cela faza cvetanja je podeljena u tri grupe: 10% otvorenih cvetova, pun cvet i kraj cvetanja (precvetavanje). Zaštita se obavlja sa dva prskanja koja se obave sa nekoliko dana razmaka u skladu sa brzinom otvaranja cvetova na terenu.

Zaštita plodova od truleži se mora obaviti i suzbijanjem insekata koji nanose štete na plodovima jer kroz te ranice se glivica ubaci u plod. Ti štetni insekti su: trešnjina muva, breskvin moljac, breskvin smotavac, šljivin smotavac, stršljenovi i ose. Nakon berbe plodove smestiti u čistu i dezifinkovanu anbalažu, jer se trulež plodova razvija i nakon berbe ukoliko ima uslova za to. Posebno osetljive sorte se prilikom pakovanja smeštaju u plastične tacne koje imaju posebna ležišta tako da se plodovi prilikom transporta ne bi dodirivali.

Za kraj teksta možemo reći da se zaštita voća od monilie obavlja od samog otvaranja cvetnih pupoljaka, pa sve do smeštanja plodova voća u skladište.  Kao zaštitna sredstva protiv monilie se koriste fungicidi.

Teme na poljoinfo forumu koje obrađuju ovu temu:

• Monilija