Gubar

Gubar (Lymantria dispar) je štetan insekt čija gusenica nagriza listove sve do nerava. Najčešće napada stabla u šumama, ali i u voćnjacima gde može da se javi u velikom broju. Njegova brojnost varira, pa u godinama masovnog namnožavanja gusenice mogu da unište veliku većinu listova i da stvore golobrste.

Ovaj leptir je fotofilan, pa se stoga javlja samo u sumrak i noću. Isto važi i za njegove gusenice, koje se u ovo doba hrane, dok se preko dana skrivaju u zaklonima. Uglavnom imaju jednu, a u nekim slučajevima i po dve generacije godišnje. Rasprostranjen je širom Evrope, severne Afrike, Azije i Severne Amerike, a u našim krajevima mu najviše odgovaraju klimatski uslovi.

Poznat je još pod nazivima gubar glavonja ili hrastov gubar. Postoji definisan veliki broj podvrsta, međutim po šteti koju nanose svi su slični.

Izgled

Telo mužjaka je vitko i ima normalno razvijena široka krila. Njihova boja i šare na njima su drugačije od onih koje imaju ženke. U osnovi su sivo-smeđi; na prednjem paru krila nalazi se više šara. Glava ovih insekata je dosta manja u odnosu na telo, a pipci su dvostruko perasti, dok im je sisaljka zakržljala. Trbuh mužjaka gubara je vitak i na svom kraju ima dugačke dlačice.

Ženke imaju telo koje je zdepastog oblika. Glava im je takođe manja u odnosu na trup, a pipci su im testerasti. Njihova krila mogu da budu dobro razvijena i široka ili zakržljala; većina njih uglavnom nije sposobna za letenje. U osnovi su bledo-žute boje sa tamnim tufnama na ivicama. Ceo trbuh im je obrastao kratkim i gustim dlačicama.

Jaja ovog insekta su loptastog oblika, a ženke ih polažu u velikim jajnim leglima.

Gusenice su valjkaste, tamne boje, sa tri para grudnih i pet pari trbušnih nogu. Glava larvi postepeno raste i u poznijem stadijumu ona je šira od ostatka tela. Na svakom segmentu imaju po jednu tačkicu, a one mogu biti živih boja. Iz njih rastu dugačke dlačice koje su povezane sa otrovnim žlezdama smeštenim u koži.

Lutka je tamnosmeđe boje i dugačka je od 20 mm (mužjaci) do 30 mm (ženke). Takođe je poput gusenice prožeta brojnim gustim žutim dlačicama.

Ciklus razvoja

Gubar se roji krajem juna i tokom celog jula meseca. Prvo se javljaju mužjaci, a nakon nedelju dana i ženke, pa se njihovom pojavom počinju i pariti. Odmah po obavljenoj kopulaciji one polažu jaja u ovalne gomilice koje su u sredini najviše. Svako od ovih legla sastoji se od nekoliko slojeva, a svako jaje je natopljeno lepljivim sekretom i obavijeno žutim dlačicama koje ona skida sa svog trbuha. Zbog toga celo leglo izgleda kao da je prekriveno nežnom vatom i elipsoidno je.

Zbog tog oblika podseća na gubu, vrstu gljive pa se zbog toga ovaj leptir naziva gubar. Dužina ovih legla može biti između 20 do 70 mm, a broj jaja u njima kreće se od 200 do 400, mada nekada ih bude i znatno više. Ona su uvek pozicionirana sa južne strane stabla, često duboko u samoj krošnji. Ubrzo nakon što postavi svoje buduće potomstvo, ženka gubara zbog iscrpljenosti ugine.

Embrionalno razviće počinje odmah i završava se za 23 do 25 dana. Nakon toga nastaje pauza i ono se nastavlja tek narednog proleća. Zbog toga, gubar samo prividno prezimljava u stadijumu jajeta, jer se u njemu već uveliko nalazi mlada gusenica koja se savijena poput kifle u ljusci.

Larve se pojavljuju onda kada se steknu povoljni vremenski uslovi, zbog čega je svake godine vreme njihovog izlaženja različito. Pri piljenju, one izgrizaju ljusku jajeta, probijaju se kroz dlakavi omotač i pojavljuju u velikim grupama na površini legla.

Najpre se pojavljuju one koje se nalaze u površinskom sloju, a na kraju one koje su pri dnu. One tu ostaju oko nedelju dana, nakon čega se kreću na kruni stabla u potrazi za hranom. Gusenice su dugačke oko 4 mm, crne su i imaju veliku glavu. U ovom stadijumu gubar provodi oko 2 meseca, a za to vreme se presvuku četiri ili pet puta.

Šteta koju pravi gubar

Danju se ženke ovog štetnog leptira ne kreću, već miruju na stablima uvek okrenuti glavom ka krošnji. Dok puže uz njega, ženke traže pukotine u koje će da polegnu jaja. Sa druge strane, mužjaci su aktivni tokom celog dana, a najviše noću. Prepoznatljivi su po tome što se kreću u rojevima i nemaju jasno koordinisan let.

Gusenice se kreću sporo, a obično vise na tankim svilenim nitima koje ispredaju. Usled delovanja vetra i svoje male mase one bivaju odnesene na veće udaljenosti, pa se na taj način lako prebace sa jednog stabla na drugo. One se počinju hraniti tek otvorenim pupoljcima i mladim lišćem, a na voćkama nagrizaju cvetne latice.

Pošto brzo rastu, tako im se povećava apetit. Na kraju, one više ne biraju šta jedu i zbog svoje proždrljivosti one su u stanju da ceo list pojedu tako da od njega ostanu samo nervi. Ukoliko se radi o pojačanom napadu, moguće je čuti rad njihovih vilica, šum kretanja i padanje izmeta na listove i zemlju.

U stanju su da promene nekoliko stabala i na taj način unište kompletan voćnjak u jako kratkom vremenskom periodu, zbog čega je veoma važno blagovremeno reagovati.

Mere zaštite i suzbijanje

Fizičko uništavanje

Pošto je gubar jedna od najštetnijih vrsta insekata, za njegovo suzbijanje potrebno je posvetiti posebnu i dugu pažnju. Kao prvu meru zaštite voćnjaka potrebno je primeniti uništavanje legla ovog leptira ručnim uklanjanjem. Ovo je najbolje raditi od kraja avgusta do početka aprila, odnosno u vreme kad je ovaj moljac u fazi mirovanja. Jajna legla se mogu skinuti sa drveta i spaliti van voćnjaka, a efikasno je prskanje ovih belih gomilica naftom.

U voćnjacima u kojima su posađene mlade voćke, jednostavnim stresanjem ovih stabljika gusenice padaju na zemlju. Tada se gaženjem mogu uništiti sve jedinke koje su pale sa drveta i na taj način uspešno smanjiti njihova populacija. Odrasle jedinke (ženke) se lako mogu uništiti ako se zgnječe dlanovima dok stoje na stablu preko dana.

Suzbijanje gubara insekticidima

Za eliminisanje gubara odnosno njegovih gusenica, moguće je primeniti bioinsekticide. Ono što je važno jeste da su ova sredstva neškodljiva po druge insekte, kao i po ptice i životinje. Osim toga, ne zagađuju životnu sredinu, jer se brzo razgrađuju.

Starije forme larvi se mogu uništiti premazivanjem stabala lepljivim namazima. U tom slučaju gusenice se neće moći kretati dalje, ostaće u mestu i uginuti. Od mehaničkih metoda suzbijanja efikasno je okopavanje kanala oko voćnjaka, koji treba biti dubok oko 40 cm. Njegovo dno je potrebno posuti kontaktnim insekticidom.

Prirodni neprijatelji

Prirodni neprijatelji gubara mogu u velikoj meri pomoći u njihovom suzbijanju. U pitanju su predatori kao što je: grinja, uholaž, veliki guseničar, trčuljak, a od ptica najznačajnija je kukavica. U poslednje vreme se jajna legla ovog insekta uspešno suzbijaju ubacivanjem virusa poliedroze u njih.