Gajenje borovnica postaje interesantno u poslednje vreme, kao uostalom i svog jagodičastog voća. U sve većoj konkurenciji je bitno da se odlučite za pravu sortu. Postoje visokožbunaste i niskožbunaste sorte.
Ako se pitate koja je sorta najbolja za vas, prepruka bi bila prvo da uradite hemijsku i mehaničku analizu zemljišta gde planirate da dižete plantažu. Borovnica ima malo drugačije zahteve od drugog voća kad je u pitanju kvalitet zemljišta.
Pored odabira sorte borovnice trebate se odlučiti za neki način orezivanja borovnice. Pravilnim formiranjem žbunova se omogućava rast plodova i više ih ima odlike prve klase. Pored samog izgleda se rezidbom stvaraju uslovi za ranije dozrevanje plodva, pa se mogu na tržište plasirati dok je bolja cena.
Sorte borovnice
Postoji nekoliko podela među borovnicama, a zahvaljujući većem izboru sorti može se naći ono što najviše odgovara. Verovatno najznačajnija karakteristika jeste vreme zrenja (postoje rane sorte, srednje i kasne). Pored vremena kada se mogu brati tu su još bitne i veličina plodova, kako podnose transport, njihov izgled, veličina i boja.
Same sadnice borovnice na tžište dolaze kao jednogodišnje, dvogodišnje ili trogodišnje biljke. Mogu biti golog korena ili se nalaziti u kontejnerima. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, na vama je da odaberete šta vam najviše odgovara.
- Djuk (Duke) – veomacenjena jer njeni plodovi za berbu stižu u raskoraku od mesec dana kad je manja ponuda na Evropskom tržištu. Velika je prednost što ima kasnije cvetanje, pa se umanjuje pretnja od kasnih prolećnih mrazova. Za branje stiže polovinom juna i može se brati narednih mesec dana. Ne treba čekati sa branjem jer dolazi do gubitka arome.
- Hana čois (Hannah’s Choice) – novija sorta borovnica na našem tržištu. Spada u grupu onih čiji plodovi ranije zore, a plodovi su srednje veličine.
- Eliot (Elliott) – Spada u veoma kasne sorte borovnice, a kao jedna od glavnih prednosti se navodi da plodovi sadrže najviše aksioksidanasa. Plodovi su srednje veličine. Preporučuje se za mašinsku berbu i nakon toga za zamrzavanje.
- Čantiklir (Chanticleer) – skoro se pojavila kod nas. Plodovi su srednje veličine, a cvetanje je malo kasnije nego kod drugih sorti. Plodovi borovnice dobro podnose manipulisanje sa njima nakon berbe.
- Bluta (Bluetta) – Ima plodove koji su sitniji i tamnije su boje. Ne spada u cenjene kod kupaca, međutim dodatni plus joj je što dobro podnosi niske temperature.Spada u sorte borovnice koje rano dospevaju za branje. Slabije podnose kasniji transport.
- Čendler (Chanticleer) – Plodovi se mogu početi brati u drugoj polovini maja meseca
- Derou (Darrow) – relativno novija sorta na našim prostorima, plodovi su joj krupniji. Preporuka za sadnju još jedne sorte radi bolje oprašivanja.
- Blukrop (Bluecrop) – (slika dole) spada u veoma cenjene borovnice koje dospevaju sredinom sezone. Beba se može obavljati mehanizovani i dobro podnose kasniji transport. Bobice su krupne i čvrste strukture, ostaju na peteljkama neko vreme nakon dozrevanja. Sam žbun dobro podnosi niže temperature.
- Bludžej (Bluejay) – Dobro se razvija i treba je malo jače orezivati zbog bujnosti. Samooplodna sorta čiji se plodovi dobro drže na stablu i nakon što sazore. Plodovi su krupniji i imaju plavu boju, solidno podnose transport nakon branja. Žbun se dobro drži kada su niže temperature.
- Blurej (Blueray) – Bobice ove sorte borovnica su krupni, svetloplave boje.Plodovi za branje stižu srednje rano u odnosu na sezonu. Nakon branja plodovi dobro podnose transport.
- Patriot – ova borovnica spada u grupu niskožbunastih, što je svestavva u grupu zanimljivih za gajenje u vrtovima. Plodovi su kod nje krupni i čvrste građe. Da bi se postigao maksimum, žbun treba dobro orezivati.
- Ozarkblu (Ozarkblue) – Berba plodova počinje u drugoj polovini jula meseca. Spada među one koje vole toplije predele, za dobijanje boljih rezultata treba saditi dodatnu soru radi oprašivanja.
- Kovil ( Coville) – sa ovom sortom se može očekivati umeren prinos. Ima dosta raširen grm koji se dodatno formira orezivanjem.
- Spartan – Ima plodove sa dobrom aromom i krupne, svetloplave boje. Nalazi se u grupi borovnica koje počinju da zore polovinom sezone i dosta dobro rađa. Plodovi se koriste na sve načine, a berba se može obavljati mašinski. Podnosi niže temperature, ali ne i one preko -25.
- Toro – dobro podnosi niske temperature. Bobice su krupne i čvrste. Mada se smatra samoplodnom vrstom, ukoliko se posade druge sorte unutar plantaže prinosi će se povećati.
- Meader – poseduje krupnije plodove i ima dobar prinos. Neophodno je mali više orezivati žbun. Otporna sorta prema nižim temperaturama.
- Berkli (Berkley) – Ova borovnica ima plodove svetloplave boje i krupne. Ima malo slabije izraženu aromu, koristi se u svežem stanju ili se zamrzava. Berba se uglavnom obavlja mehanizovano, ali treba biti pažljiviji tokom ove akcije. Stablo spada u grupu osetljivijih na izrazito niske temperature.
- Goldtraub ( Goldtraube) – bovice borovnice se mogu brati već u prvoj polovini jula meseca.
- Herbert – ima krupne plodove, ali nije pogona za duži transport. Dobro podnosi niske temperatire do -25. Ova sorta borovnica za berbu stiže polovinom avgusta.
- Erbliblu (Earliblue) – plodovi su krupni i imaju plavu boju, za berbu stiže tokom avgusta meseca.
- Blugold (Bluegold) – Plodovi za berbu počinu dozrevati polovinom jula meseca.
Kao što se može videti na našem tržištu je dostupan veliki izbor sorti borovnica, tako da se može napraviti izbor za svaki teren.