Kornišon je posebna grupa sorti, za njih sve se koristi isto latinsko ime kao za krastavac (Cucumis sativus). Selekcija kornišona se radi sa ciljem dobijanje krastavaca koji odgovaraju za kišeljenje i spremanje zimnice.
Kornišoni su varijanta krastavaca koji se koriste za spremanje zimnice. Selekcijom se dobilo dosta raznih sorti ali je u stvari najbitnije kada će se oni brati pošto se razvrstavaju po klasama. Klase kod kornišona su jasno podeljene prema dimenzijama krastavaca koji se beru.
Bitan detalj kod njihovog uzgoja je dobro organizovana berba, jer se ona obavlja svaki dan. Bilo kakav propust oko toga ima za rezultat prerastanje plodova i njihov prelazak u nižu klasu.
Izgled
Kornišoni imaju iste odlike kao i krastavci. Kornišone bi mogli ugrubo da podelimo na američki tip koji ima bradavičaste plodove i na holandski tip koji ima glatke plodove.
slika preuzeta sa poljoinfo foruma
Klase kornišona
- Prva klasa kornišona; dužina 3-6 cm ; prečnik oko 2 cm
- Druga klasa kornišona; dužina 6-9 cm ; prečnik oko 3 cm
- Treća klasa kornišona; dužina 9-12 cm ; prečnik oko 4 cm
- Četvrta klasa kornišona; dužina 12-15 cm ; prečnik oko 4.5 cm
Gajenje kornišona
Gajenje kornišona na otvorenom se može raditi uz potporu (oslonac) ili može da se radi položeno. Gajenje uz potporu na koju će se kornišon oslanjati prilikom rasta zahteva veće ulaganje i gajenje kornišona na istom komadu zemlje u trajanju od nekoliko godina. Ukoliko se kornišon na otvorenom sadi položeno, niži su troškovi u startu i to ostavlja mogućnost da se proizvodnja seli sa parcele na parcelu.
slika preuzeta sa sajta poljoberza.net
Gajenje kornišona uz oslonac zahteva da se obezbedi konstrukcija uz koju će se biljka popeti visine oko 2 metra. Konstrukciju čine metalni ili drveni stubovi između kojih se postavlja žica zategnuta u nekoliko horizontalnih nivoa, a preko koje se postavlja plastična mreža.
Ovde je bitno napomenuti da konstrukcija za kornišone treba da izdrži teret biljke i nalete jačeg vetra. Biljke se uz konstrukciju sade u dva reda, a razmak između redova kornišona bi trebao biti 1,4 metra. Razmak između biljaka u redu oko 40cm.
Gajenje kornišona položeno daje manji rod po kvadratnom metru nego kad se radi gajenje uz osonac. Ali su i troškovi niži u startu proizvodnje jer se ne mora ulagatu u pravljenje potpore. Ovde je preporučena širina između redova 1,5 metara, a razmak između biljaka u redu oko 30cm. Veoma se preporučuje korišćenje crne malč folije jer se postižu dosta bolji rezultati u proizvodnji.
slika pruzeta sa sajta lider.mk
Gajenje kornišona u plastenicima se ne razlikuje mnogo od metoda koje smo gore naveli, mada ima nekih dodatnih pogodnosti koje se ne mogu izvesti na otvorenom polju.
Tema na poljoinfo forumu:
